Kvadratna rupa pokraj ceste u centru Dugog Rata

Može li se ovo malo zakrpat, asfaltirat... jerbo škicat će neka šesna dama u štiklama lipe noge, ne daj Bože ne uvati li je netko brz i spretan, pa padne s svojih visina, moglo bi doći i do kakvog prijeloma, zatvorenog, otvorenog, a može i neki usamljeni šetač izgubiti korak, napravit škerac, i ode kvragu gležanj na par dana, tjedan, ništa od košarke na Streljani, ništa od baluna na pomoćnom, lezi doma i gledaj Arene, a sve zato što lola nije gledao di ide, što ju je pogledao u oči, ogledala duše, a ne doli u noge, noge duge sve do poda... I zato dragi moji Hrvatski cestari, ispostava Omiš, ili tko je već nadležan za ovaj komunalni poduhvat, nemojte da se zlo dogodi, svratite se malo do centra Dugog Rata i zakrpajte malo materijalon ovu kocku, zalijte je slobodno i s zeru friškog asfalta, ne triba ga puno... Jesen ide, stižu kiše i magle, a mi smo ionako većinom izgubljeni, pogubljeni i liti, a lako se gubimo u ovakvim rupama i u ostatku godine, a kamoli ne kad se priko vikenda skrati vrime i mrkli mrak zavlada ulicama Dugog Rata odmah nakon što zubato sunce netragom nestane iza Malog Rata... Može li se ovo ikako, ikad, barenko do Božića, gospodo, malo zakrpat, asfaltirat, makar i (i)legalno, oli će tko vidit?